Friday, October 18, 2013

Tomo, ne diraj mi daljinski; baci svoj ako ti smeta

Predsednik Srbije, govoreći o, "lošim" navikama stanovništva. (RTS, 16. 10. 2013. godine) kaže:

“U Srbiji ima sve manje ručnih radova: žene gledaju serije, više ne heklaju, ne štrikaju. Ja to moram da kažem, jer sam rođen i odrastao u kući u kojoj je sve bilo drugačije. Svako je ponešto radio. Svako se nečim zanimao. Ili je bar čitao, ako nije nešto radio. Ja danas odem kod nekih prijatelja kojima se ništa ne desi ceo dan. Koji ne promene ništa u svom životu ceo dan. Nego – daljinski. Trebalo bi ukinuti daljinske. Pa bar da prošeta do televizora. Da mora da škljocne, kao što smo nekada.”

Ove izjave odišu supremacizmom baziranom na nekoherentnoj teoriji objektivne vrijednosti. Tomislav Nikolić tvrdi da on zna šta su prave vrijednosti. Vrijednosti koje vi i ja smatramo dobrima, u stvari nisu dobre jer vi niste Tomislav Nikolić. Iako je Tomislav Nikolić ljudsko biće kao vi i ja, on ipak misli da on bolje zna nego vi sami kako biste vi trebali provoditi svoje vrijeme.

A kako to Toma da zna da li je meni bolje da gledam TV ili da čitam knjigu? Da li je bolje da čitam knjigu ili da odem da diskutujem sa komšijom o Dostojevskom? Da li je bolje da odem kod komšije da odigramo partiju šaha ili je bolje da uzorem njivu? Da li je bolje da gledam špansku seriju ili da čitam knjigu koja me ne zanima? Da li je bolje da čitam knjigu koja me ne zanima ili da uzorem njivu koju planiram sutra da uzorem jer sam danas odlučio da se odmorim? Da li je bolje da se danas odmorim ili da se sutra odmaram? Da li da se odmaram tri sata dnevno ili pola sata dnevno? Da li da se odmaram uz seriju koja me zanima ili uz knjigu koja me umara? Da li da sijem pšenicu ili da prodam njivu?

Sve to, i mnogo više, naš Toma zna sa apsolutnom sigurnošću Boga oca tako da, kad nam on naredi da ostavimo daljinski, mi možemo biti sigurni da je to za naše dobro.


Ne samo da zna najbolji način korišćenja vašeg vremena, on zna i koje tehnologije treba da koristimo a koje ne treba da koristimo. Daljinski upravljač je jedna od tehnologija za koje Toma misli da ne treba da je koristimo jer bi tako bili primorani da ustanemo i prebacimo kanal. Time bismo sebi obezbijedili više fizičke aktivnosti.

Ali, Toma nam nije rekao dokle bi išao ovom logikom i koji bi kriterijum koristio da odredi koje tehnologije su dobrodošle a koje nisu. Zanima me da li bi Toma zabranio upotrebu motora s unutrašnjim sagorijevanjem jer bi tako veći broj ljudi na posao išao pješke. Ako ne bi išao ovako daleko sa svojim principom eliminacije tehnologija koje štede naše vrijeme i fizički napor, koliko daleko bi išao? Zašto je daljinski upravljač dugačiji, recimo, od aprata za pranje suđa? Bez aparata za pranje suđa, morali bismo suđe prati ručno, a to je dobra fizička vježba za održavanje psihofožičkog zdravlja. Hajde da zabranimo televizore koji imaju digitano podešavanje kanala televizorima koji imaju anlogno podešavanje pa moramo da okrećemo dugme na televizoru dok nam se ne pojavi "čista slika". Tako ćemo duže vremena provesti stojeći, a to je dobro za održavanje stabilne muskulature nogu i leđa.

Ali, sva ova pitanja nisu ni približno teška koliko je sljedeće pitanje teško. Tomo, a šta ako moja supruga voli da hekla dok gleda seriju? Da li onda serija može da prođe tvoj test "pravih" vrijednosti?

2 comments:

  1. To je prica: E kako je nakada bilo bodro i postovale su se prave vrednosti, a sada je sve lose. Verovatno i jeste tako kada smo dali da nam drugi upravljaju zivotima.

    ReplyDelete
  2. Iako se ne slažem da tvrdnja da "smo dali da nam drugi upravljaju zivotima" ima status generalne istine, postaviću jedno drugo, važnije pitanje. Ako je vrijednost lične odluke uvijek subjektivne prirode, kako možemo znati da je davanje drugima da nam upravljaju životima bazirano na pogrešnim vrijednostima? Ja, recimo, svakodnevno dajem drugima da mi upravljaju životom jer mi ponekad tako odgovara.

    ReplyDelete